Снопови оптичких влакана су комуникациони медији који преносе оптичке сигнале путем тоталне унутрашње рефлексије, првенствено састављене од силицијум диоксида. Њихова структура се састоји од влакнастог језгра, омотача и пластичног омотача, што им омогућава да се савијају без ломљења. Класификовани су по начину преноса као једномодни-модни (пречник 8-10μм) и вишемодни (15-50μм), а након инкапсулације формирају оптички кабл отпоран на околину. Оптички сигнал се генерише помоћу диоде која емитује светлост (ЛЕД) или ласера, а пријемни уређај на другом крају користи фотоосетљиви елемент да детектује сигнал. Одликују се широким пропусним опсегом, малим губитком у преносу (испод 0,2 дБ/км) и отпорношћу на електромагнетне сметње, што их чини погодним за комуникацију на великим удаљеностима.
Овај материјал се широко користи у комуникационим окосним мрежама, подморским оптичким кабловима и примену од-до-домаће-конструкције (ФТТХ).
У области медицине, користе се за ендоскопско снимање и ласерску хирургију; у индустријској области користе се у производњи сензора притиска и температуре. Производни процеси обухватају технологије преформа као што су цев{1}}метод штапа, двострука-метода и ПЦВД. Иангтзе Оптицал Фибер анд Цабле (ИОФЦ) је постигао дужину извлачења једног -штапа преко 10.000 километара коришћењем ОВД и ВАД процеса. Нове технологије као што су оптичко влакно са шупљим{8} језгром су пробиле границу губитака од 0,1 дБ/км и примењују се на пренос са малим{10}}кашњењем у финансијским наменским линијама.
